Ovo je najčešće pitanje koje se postavlja otkako je eksplodirala korespodencija sa veštačkom inteligencijom. Poslednjih nekoliko meseci čitamo različita mišljenja i predviđanja eksperata u komunikaciji, inženjera, marketing menadžera… Čak i intervjue sa samim četbotovima na tu temu.
Priznajem da ne znam odgovor na pitanje da li će veštačka inteligencija potpuno preuzeti pisanje. Zaista.
A da je odličan – odličan je baš! Testirali smo ga i mi na poslu – već piše vrlo dobre tekstove na različite teme za par sekundi (i na srpskom jeziku), crta i dizajnira, „brzinom munje“ daje odgovore na specifične upite. Jasno je da će ovaj raspisani robot biti korisni (i neizbežni) alat svima koji se bave kreiranjem različitih sadržaja, istraživačima, marketarima…
Kažu da će to dovesti do nestajanja nekih profesija, ali i da će stvoriti nove… Sve je to već viđeno tokom svake industrijske revolucije, pa će i u ovoj kojoj upravo svedočimo. S druge strane, vraćamo se na pitanje sa početka: „Da li će robot pisati vrhunsku fikciju? Nivo Čehova ili Milera? Nešto najbolje ikada u istoriji čovečanstva?“
Ni odgovor na to ne znam. Čini mi se da je moguće, iako me ljubitelji (ljudske) književnosti ubeđuju da za to „nema šanse“. Možda autor Rob(ot) Čet i neće imati pretenziju da dobije Nobelovu nagradu za opus nastao u rekordna tri meseca. Možda će samo biti od pomoći svakom čoveku na planeti u ostvarivanju snova… da piše.
Da li ćemo svi postati „pisci“? Svakako na odgovor nećemo drugo čekati.
Čak i da veštačka inteligencija pokrene masovnu produkciju književnih dela (kao da je već sada nema), više me zanima jedno drugo pitanje – ko će sve to čitati?
(Facebook: @pekicsandra)
Sandra Pekić
Novinarka, Beograđanka, (hevi) metalka… Književnica.
Objavila je četiri romana: „Iz senke“(Polaris, 2018), „Oltar otadžbine“ (Polaris, 2018), „Kivan“ (Sezam Book, 2021) i „Čovek sa kvakom“ (Sezam Book 2022).
